Cao drugari, znam da nas nije bilo neko vreme. Nismo mogli da vam pisemo bile smo zauzete, ali evo nas ponovo.

MONTENEGRO 2015

                              PART 2
Stigle smo u Bar na zeleznicku stanicu. Sacekao nas je Nikoletin tata koji se zove Darko bile smo presrecne, odmah smo nabacile crnogorski naglasak i krenule da zezamo ljude. Spakovali smo kofere u auto i nekako se potrpali unutra. Isli smo autoputem, kako bi stigli do kuce u kojoj cemo biti narednih mesec dana. Putovali smo i odjednom je naisao veliki tunel, posto svage godine idemo tu na letovanje znamo sta sledi posle tunela, pogled na prelepo i prostrano plavo Jadransko more. Ceo put smo samo gledale talase i ljude kako se kupaju iako sa nase tacke gledista izgledaju kao male mrvice u beskonacno mnogo vode. Pristizali smo nasoj kuci. Jedva smo cekale da pozdravimo baka Vidu i ispricamo se sa njom. Stigle smo napokon, veoma uzbudjene i sa mnogo energije istrcavamo iz kola i nosimo kofere u nasu sobu. Kao i svake godine nastaje svadja ko ce da spava na krevetu kod vrata (uvek pobedi Tamara jer ima najbolje razloge zasto bas ona treba tu da spava). Oblacimo kupace kostime, uzimamo peskire, pakujemo torbu i odlucno se krecemo ka plazi. Plaza, 40 stepeni, 300 ljudi nema gde peskir da se stavi ali mi se snalazimo i stavljamo ih na zidic i trcimo da uskocimo u more i rashladimo se. Kupale smo se, plivale, i zezale se u vodi sat vremena. Kad smo izasle zamotale smo se u peskire i krenule kuci kako bi se spremile za vecernji izlazak. 
DRAGI NASI TO JE SVE ZA DANAS SUTRA NASTAVAK 💋💗

MONTENEGRO, BAR 2015

PART 1

Danas vam donosimo neke dozivljaje sa letovanja u Crnoj Gori, inace svake godine letujemo u Baru gde nasa drugarica ima vikendicu. Uvek ide nas sest: Milica, Nikoleta, Ivona, Tamara i nas dve. Ovo leto je bilo bolje od svakog prethodnog, mada nam je najdraze leto 2014 jer smo tada dosta stvari uradile po prvi put.

Nasle smo legendu o nastanku Crne Gore u kojoj se prica kako je bog kada je delio kontinente svima dao parce zemlje osim crnogorcu i iz sazaljenja mu dao parce raja.

Jutro 17.06 u 9.00h voz krece sa zeleznicke stanice, u 08:30 se nalazimo na nasem peronu. Uzbudjene smo jer je jos jedno leto pred nama. Utrcavamo u voz pronalazimo nas kupe i smestamo se. Sklanjamo kofere ispod kreveta kako nam ne bi smetali tokom putovanja. Nas dve sedamo pored prozora kako bi gledale prelepe pejzaze prirode. U nas kupe ulaze dve nepoznate zene koje nam kazu da cemo deliti kupe dok ne stignemo u Bar, nismo bile srecne, jedna od njih je bila jako neprijateljski nastrojena i odma smo znale da je necemo gotiviti. Voz krece tek za 20 minuta mi smo se prisetile da nismo kupile cigare za put, uzimamo pare i istrcavamo iz voza, brzinom svetlosti odlazimo do trafike gde nam kazu da nemaju ni jedne cigare osim Yorka (inace to su jedne od gorih cigara) pa smo uzeli te. Vracamo se kod voza i u tom trenutku na razglasu se cuje "voz za Bar krece za 5 minuta", pozdravljamo se sa nasim roditeljima i zauzimamo mesta u vozu kod prozora kako bi im mahali dok voz polako odlazi sa stanice. Ovo su neke  od slika, ostatak sutraaa :*

Za pocetak

Caoss svima, nove smo, nadamo se da ce vam se svideti nas blog :) Na ovom blogu pisacemo o nasim dozivljajima, putovanjima i svakodnevnim desavanjima. Ako vas posebno zanima neka tema napisite u komentaru, jer svakog petka odgovaramo na vasa pitanja i pisemo o temama koje ste vi izabrali :) Mozete nas naci na instangramu @__marijaana (MERI) @_njanjaa (DZEJN)

Ova slika je slikana na Kalisu letos, kad smo sa par ortaka pobegli (doslovno) iz kluba Brend jer je zurka bila uzasna, ugusile smo se koliko je zagusljivo bilo, ventilacija na svakih sat vremena, u klubu guzva, oko nas deca koja se guse jer su zapalili svoju prvu cigaru, izgasirani cigani sa Medaka sa koijma se nasi ortaci zamalo nisu potukli al o tome drugi put, sve u svemu nikada ne idite u Brend.
To bi bilo to za pocetak, ljubimo vas  :*